В статье проанализированы основные подходы к проблемным вопросам квалификации аффективных преступлений по ст. 98 и 106 УК Республики Узбекистан. В результате проведенного анализа даны конкретные предложения по совершенствованию уголовного законодательства Республики Узбекистан.
Кучли руҳий ҳаяжонланиш (аффект) ҳолатида содир этилган жиноятларни ҳар томонлама ва тўлиқ таҳлилини объектив томон факультатив белгиларини, жумладан жиноят содир этиш вақти, жойи, шароити, усуллари, қуроли ҳамда воситаларини ҳисобга олмасдан амалга ошириб бўлмайди. Ушбу факультатив белгиларга жиноят таркиби барча зарурий белгиларини инобатга олган ҳолда ҳуқуқий баҳо бериш талаб қилинади. Чунки, бу тоифа жиноятлар ўзининг тўсатдан вужудга келиши ва инсон руҳий ҳолати билан чамбарс боғлиқлиги билан ажралиб туради.
Маълумки, ЖК 98-, 106-моддалари жабрланувчининг ғайриқонуний зўрлиги, оғир ҳақорати ёки бошқа ғайриқонуний ҳаракатлари туфайли вужудга келган кучли руҳий ҳаяжонланиш ҳолатида содир этилган жиноятлар учун жавобгарликни назарда тутади. ЖК 98-, 106-моддалари объектив томони белгиларига кўра аффект жабрланувчи томонидан амалга оширилган бошқа ғайриқонуний ҳаракатлар натижасида ҳам вужудга келиши мумкин. Бу ҳулқ-атвор шакли зўрлик ишлатиш, ҳақорат ёки қадрқимматни таҳқирлаш саналмасада, айбдорни ёки бошқа шахсларни қонуний манфаатлари ва ҳуқуқ ҳамда эркинликларини қўпол равишда бузиш саналади.
Ushbu maqolada inson shaxsining oʻz-oʻzini boshqarish tamoyillari, sezish qobiliyatiga bogʻliq boʻlgan boshqaruvchanlik konsepsiyasi. Oʻz-oʻzini boshqarish organlari faoliyatida inson asab tizimi va boshqa qator tana aʼzolarining ishi haqida ma`lumotlar berilgan.
Maqolada psixoanalitik psixoterapiyani suhbat orqali psixoanalitik davolash jarayoni va texnikasiga oid ettita o'ziga xos xususiyati keltirilgan.
Mazkur maqolada zamonaviy yoshlarning psixik rivojlanishida bilish jarayorlari va emotsiyaning qanchalik muhim ahamiyat kasb etishi, ularning kelgusidagi kasbiy faoliyatiga ijobiy ta’siri haqida so‘z boradi.
В статье анализируется содержание оценичных понятий как «сильное душевное волнение», «тяжкое оскорбление», которые изложено в статьях 98 и 106 Уголовного кодекса Республики Узбекистан, а также его влияние при квалификации преступлений, совершаемых в состоянии аффекта.